„Дивно, бескрајно чисто, моћно. Ја сам дубоко покретнута, најпре режијом, енергијом, непосредношћу и једноставношћу израза којим се постиже такав интензитет доживљаја. Текст је познати, библијски, и ако се треба говорити о Библији, о Старом завету, ја мислим да пре свега треба говорити о Књизи о Јову и Песми над песмама. Посебно су били лепи, дискретно еротични детаљи, тако живахни, тако чедни, када је реч о Песми над песмама. Такође је добро што глумци нису у првој младости, а говоре о љубави на леп начин. У Књизи о Јову је задржан интимистички моменат. Нема ничег театралног у приказивању свог јада.“

Зорица Бечановић Николић, универзитетски професор

„Допада ми се избор текстова из Библије. Може се рећи да су то најпроблематичнији текстови. Књига о Јову је једина у Старом завету у којој постоји Сотона као лик. Песма над песмама је предивна љубавна песма. Познајем Лоренцијев рад. Ово одудара од оног што сам имао прилику да гледам. Уклапа се у концепт епског театра, својим трајањем, избором тема. Ипак, не бих рекао да стално држи пажњу. На моменте је јако, а у неким тренуцима је развучено.“

Роберт Ленард, позоришни редитељ

„Мој крајње импресионистички утисак јесте да је представа досадна и неинвентивна, без енергије презентације и интерпретације. Равна је, монотона, чак имам утисак да је без уживљавања. Ништа ме није импресионирало, ни глумци, ни редитељ. Сада је пауза после првог дела. Ипак, нема наде да ће у другом делу бити значајно боље, јер ко почне овако лоше заврши. У неколико претходних година смо гледали много читалачких представа. Начелно, све може, али ово је пасивно.“

Предраг Бребановић, универзитетски професор

„Ја нисам најобјективнији гледалац, пошто познајем ансамбл веома добро. Са некима од њих сам радио, и веома их поштујем. Мислим да је то једна од најјачих глумачких екипа на овим просторима. Лоренци је сигурно један од најзначајнијих редитеља овде. Потребна је једна врста храбрости да се упусти у нешто ново, да се истражују текстови, и за мене је то фасцинантно. Мислим да је приступ тачан. Кључ је сведена, врло интимна и лична ствар, у којој се долази до неке чудне ритуалности између њих на сцени и нас у гледалишту. Пре свега је инспиративна, и отвара нас за занимљив театарски разговор, што је мени најбитније.“

Никита Миливојевић, позоришни редитељ

“Први пут гледам прави Лоренцијев перформанс. Гледао сам још један перформанс, мањи, у Љубљани пре две године, који не може да се пореди са овим. Ово је веома задивљујуће, покушај да се уради свети театар, света уметност. Веома концентрисано, без призора, веома захтеван перформанс. Није ми се све допало јер је тешко да баш све буде допадљиво. Допадају ми се нежни гласови, молитве, музика халелуја, халелуја. Људима се углавном више допада други део, јер је снажнији, али мени се више допао први део. Веома занимљив начин да се прикаже историја Библије на сцени. Нисам сигуран да ли је ово позориште право место за овакав перформанс. Волео бих да видим ову представу на некласичној сцени, не у цркви, али можда у некој фабрици. Позориште је позориште, а ово је другачија врста позоришта.“

Жорж Бани, позоришни критичар
 
”Хвала на указаном поверењу, Лоренци је пун погодак!”
             
Дарко Чубрило, адвокат и позоришни организатор

”Дивна је, божанствена, сви су тако присутни. Ансамбл је савршен. Средства су тако суптилна. Грађа добацује и пребацује свуда.”
 
Јана Маричић, редитељка

”Највећи утисак су ми оставили глумци и њихова игра, то што им је дато пуно простора. Била сам на Олимпу па сам и даље под утиском, ово има потпуно другу енергију и темпо и нешто сасвим другачије, што то ми је пријало на неки начин.”
 
Тијана Грумић

”Многе ствари у животу не очекујете , а када то нешто не очекујете ни у представи, а видите га, онда је то нешто што вас стварно испуни. Можда говорим у фразама, али представа ме стварно јесте изненадила. Направити паузу после једног дела који је попут живота, раван, а онда на крају направити овакав климакс, то је стварно врхунско умеће. Врло занимљиве сцене и врло занимљиве мисли.”

Милан Антонијевић, правник

Публику анкетирали Јован Босић, Хана Селена Соколовић и Дарија Вучко