Ivan Medenica i Georges Banu tokom 50. BITFA. Foto Jovo Marjanović
Током педесет година БИТЕФ-а француска култура била је једна од најприсутнијих на овом фестивалу. У пола века свог постојања, БИТЕФ је предано спајао позоришне културе из различитих делова света, истичући оне које шездесетих и седамдесетих година 20. века тешко да су могле, у том обиму, да се сусрећу на другим местима: оне из источног и оне из западног блока. Данас, у ери глобализма, у добу уједињене Европе, па и света, БИТЕФ и даље, мада у мањој мери, остварује ту улогу. Као што нам имигрантска катастрофа јасно показује, уједињеност је илузуја, свет је и даље дубоко подељен, овог пута између осионог севера и осиромашеног југа, а Београд и БИТЕФ, с обзиром на позицију предворја ЕУ, и даље могу да врше ту функцију моста, или пре - рупе на новим европским жичаним оградама.
Слично БИТЕФ-у, француска култура уопште, па тако и позоришна, одувек је била истински мултикултурална и прихватала уметнике и утицаје из различитих делова света, те тако јасно и недвосмислено потврђивала слободарске вредности на којима је француско друштво историјски засновано и које, уз бројне изазове, и данас афирмише. О томе говори и податак да су многи француски учесници БИТЕФ-а, било да су уметници или критичари, пореклом из других земаља и култура: Питер Брук (Peter Brook), Каролин Карлсон (Carolyn Carlson), Жорж Бани (Georges Banu), Јожеф Нађ (Josef Nadj), Анжелин Прељокаж (Angelin Preljocaj) и др.
Управо та аутентична мултикултуралност биће једна од главних тема овог разговора у Српском културном центру у Паризу; разговора о историји БИТЕФ-а и француском присуству на њему у ових педесет година.
Учесници ће бити Жорж Бани (Georges Banu), Каролин Карлсон (Carolyn Carlson) и Жорис Лакост (Joris Lacoste), а разговор ће водити Иван Меденица, уметнички директор БИТЕФ-а.
ЖОРЖ БАНИ (GEORGES BANU)
рођен је 1943. у Румунији. Студирао је на Академији драмских уметности и филма (l'Académie d'art dramatique et du cinéma) у Букурешту. Трајно се преселио у Париз 1973. године.
Светски је признат француски театролог и позоришни критичар. Професор је I.E.T.-а (Institut d'Etudes théâtrales), l'Université Sorbonne Nouvelle - Paris 3 и на Théâtre Etudes Faculté de l'Université de Louvain-la-Neuve у Белгији. Заједно са Мишелом Кокосовским (Michelle Kokosowski), Бани је 1990. године основао l'Académie expérimentale des theatres у Паризу, коју је водио пуних једанаест година. Био је Генерални секретар (1985-1992), председник (1994-2000), а затим и почасни председник Међународног удружења позоришних критичара (IATC - International Association of Theatre Critics), члан UNITER-a и почасни доктор на неколико европских универзитета.
Добитник је многобројних награда, укључујући Prix du meilleur livre de théâtre et de la France, коју је добио три пута, Honorary Award of IATC - Romanian section (UNITER Gala 2012) и le Prix Spécial Shakespeare Festival 2012.
Од 2013. почасни је члан Румунске академије, један је од директора часописа Les Alternatives Théâtrale (колекције часописа Le temps du Théâtre). Aутор је бројних публикација посвећених савременом позоришту: L’espace Théâtral, Le Costume De Théâtre, Brecht ou le petit contre le Grand, Le Théâtre, Sorties de secours, L’acteur qui ne revient pas, Mémoires du théâtre, Peter Brook: de Timon d’Athènes à La Tempête, Sarah Bernhardt ou les sculptures de l’éphémère, La Scène Surveillée, Les Solitaires Intempestifs, Miniatures Théoriques, Shakespeare, le monde est une scène, Les voyages du comédien..., као и трилогије о позоришту и сликарству (Le Rideau, L'Homme de dos и Nocturnes).
Професор Жорж Бани је са нама од првих дана БИТЕФ-а. Пријатељ је и увек драг гост Фестивала. У оквиру 50. јубиларног Битефа, одржан је 28. Конгрес Међународног удружења позоришних критичара, који је Жорж Бани отворио у присуству 150 критичара из 40 земаља. »Као млади критичар овде сам имао прилику да откријем велике позоришне авантуре с краја шездесетих година. Моје студије биле би непотпуне да нисам прошао кроз БИТЕФ и у животу би ми недостао пријатељ какав је био Јован Ћирилов да га нисам упознао«, нагласио је Бани на отварању.
»БИТЕФ ми је био важан јер потичем из Румуније… У Београду, на БИТЕФ-у, видео сам многе важне представе које су изузетно допринеле мом образовању. Волим да парафразирам наслов познатог романа Максима Горког и кажем - БИТЕФ представља моје универзитете. «
Лудус, Интервју са Жорж Банијем, http://ludus-online.rs/intervju-zorz-bani/
КАРОЛИН КАРЛСОН (CAROLYN CARLSON)
рођена је 1943. у Калифорнији. Студирала је плес у Балетској школи Сан Франциско (San Francisco School of Ballet) и на Универзитету Јута.
Каријеру је почела у њујоршкој трупи Alwin Nikolais, где је била водећа солисткиња од 1965. до 1971. године, када одлази у Париз. Као звезда-кореограф до 1980. године води Groupe de Recherche Théâtrales de l'Opéra de Paris - GRTOP, с нагласком на модерном плесу. Водила је Teatrodanza La Fenice у Венецији, Cullberg Ballet u Стокхолму, плесну секцију La Biennale di Venezia, Atelier de Paris - Carolyn Carlson, Le Centre chorégraphique national Roubaix Nord-Pas de Calais…, а била је и гостујућа уметница у институцијама као што су Théâtre de la Ville у Паризу, Helsinki City Theater, Finnish National Ballet, National Theater of Chaillot… Од 2014. године води сопствену трупу, Compagnie de Carolyn Carlson.
Каролин Карлсон, како за себе наводи - пре »визуелна песникиња« него кореографкиња, једна је од најзаслужнијих за стварање плесног израза који се данас назива »савремена игра«. Ауторка је преко сто кореографија насталих у сарадњи с најзначајнијим светским играчима и кореографима. Велики број њених кореографија представља главне означитеље у историји савременог плеса (Density 21.5, The Year of the Horse, Blue Lady, Steppe, Maa, Signes, Writings on Water , Inanna...).
Добитница је бројних награда и признања: Meilleur Danseur, Prix Benois de la Danse, Victoire de la musique, Chevalier dans l'Ordre des Arts et des Lettres, Médaille de la Ville de Paris, Chevalier de la Légion d'honneur de la France, La Biennale di Venezia 2005 - Il Leone d'oro alla carriera per la Danza.
Југословенска и београдска публика упознала је Каролин Карсон на 2. БИТЕФ-у 1968. године као двадесеттрогодишњу америчку солисткињу трупе Alwin Nikolais (представа I.M.A.G.O), док је на 22. БИТЕФ-у, 1988. године, учествовала са својом представом Dark, у извођењу трупе Compagnie de Carolyn Carlson, представом која је исте године премијерно изведена у париском Théâtre de la Ville. Гошћа Београда била је и 2003. године, са соло пројектом Записи на води (Writings on Water) у оквиру програма Београдског летњег фестивала (БЕЛЕФ).
ЖОРИС ЛАКОСТ (JORIS LACOSTE)
рођен је 1973. године, а живи и ради у Паризу.
Од 1996. године пише за позориште и радио, а од 2003. и наступа.
Између 2007. и 2009. године радио је као један од директора Les Laboratoires d’Aubervilliers.
Црпећи инспирацију из књижевности, позоришта, плеса, визуелних уметности, музике и поезије звука, његов рад увек прате озбиљна истраживања.
Иницирао је два групна пројекта: W project 2003. године и Encyclopédie de la parole 2007. године.
Године 2009. започео је и пројекат Hypnographie, који се бави истраживањем уметничког коришћења хипнозе, из кога су се развиле разне представе, радио-игре, звучне инсталације, као и неколико изложби.
Његови радови приказани су у разним позориштима и на различитим фестивалима - Théâtre de la Bastille, Théâtre de Gennevilliers, Théâtre de la Cité Internationale, Festival d'Automne, Théâtre National de la Colline, Printemps de Septembre, Théâtre Garonne de Toulouse, Centre national d'art et de culture Georges-Pompidou, la Fondation Cartier pour l'art contemporain, La Maison rouge, Mac/Val, као и на бијеналу у Њујорку PERFORMA 11, на њујоршком FIAF-у, на бриселском Kunstenfestivaldesarts...
На 50. БИТЕФ-у, 2016. године, одиграна је Suite N°2, чији концепт заједно потписују колектив Encyclopédie de la parole и Жорис Лакост, док је композиције и режију радио сам Лакост.
Представа је награђена Специјалном наградом Јован Ћирилов, као и Наградом публике 50. БИТЕФ-а.