Ovogodišnje, 51. prvo izdanje Bitefa, na prvi pogled moglo bi da predstavlja logičan nastavak prošlogodišnjeg. Kao i 2016. godine, festival započinje danom Prologa, predstavom koja fokusira tematski i estetski okvir koji će biti dominantan. Nastavlja se i praksa predstavljanja vanevropskih autora i pozorišnih projekata, ovoga puta, izvođenjem (Sa)slušanja iranskog reditelja Amira Reze Kuhestanija. Publici će se, i ovoga puta, predstaviti i nova imena, pozicionirajući Bitef kao festival koji ima za cilj da „lansira“ značajne pozorišne autore u usponu van granica njihovih zemalja ili govornih područja. Tako ćemo imati priliku da vidimo dve predstave Ersana Mondtaga, Sneg  i Istrebljenje . Sve ovo, međutim, samo su podrazumevajući elementi onoga na čemu će Bitef insistirati u narednim godinama, a nikako njegove krajnje odrednice.

Ivan Medenica, umetnički direktor festivala, ove godine odlučio je da koncipira Bitef na dva principa: estetskom ili formalnom, koji podrazumeva predstave neuobičajeno dugog trajanja, i tematskom, koji podrazumeva predstave nastale ne na osnovu uobičajene dramske građe (dramskog teksta) već na osnovu epske građe. U pravljenju selekcije, trudili smo se da bez pravljenja kompromisa zadovoljimo ove principe, kako bi svaka odabrana predstava ispunjavala makar jedan od ova dva kriterijuma. U tom smislu, finalna selekcija bi se, bez mnogo preuveličavanja, mogla okarakterisati kao radikalna.

I zaista, gledanje veoma dugačkih predstava, nastalih na osnovu materijala iz antičke grčke mitologije, srpske srednjevekovne epike ili Biblije, priličnoje zahtevno. Od gledaoca se očekuje da satima i satima skoncentrisano gleda, prepoznaje, analizira i kontekstualizuje najznačajnije narative naše civilizacije. Iz ovoga se nameće zaključak da će 51. Bitef biti namenjen obrazovanoj, intelektualnoj, pozorišno kompetentnoj publici. Taj zaključak je samo delimično tačan.

Ono što je, u stvari, najradikalnije u vezi sa Bitefom koji nam ide u susret jeste činjenica da je on veoma komunikativan. Namenjen je gorepomenutoj publici, ali i onoj koju obično ne biste mogli da vidite na festivalskim predstavama. Upravo dve najduže predstave Bitefa, Quizoola!  britanske trupe Forsd Enterteinment i Olimp Jana Fabra, mogu da budu zanimljive i gledaocima koji, u teoriji, ne moraju uopšte ni preterano voleti pozorište. Priroda ovih predstava zaista nudi iskustvo koje nije svojstveno uobičajenom pozorišnom iskustvu. U slučaju predstave Quizoola!, efekat komunikativnosti proizlazi iz neposrednosti zasnovane na motivima iz popularne kulture, dok  Olimp često više podseća na rejv žurku nego na pozorišnu predstavu. Ako ovome dodamo i predstave Ersana Mondtaga, čija poetika sadrži i elemente svojstvene treš estetici, sigurni smo da gledaoci različitih senzibiliteta mogu pronaći nešto za svoj ukus.

Da biste gledali ovogodišnji Bitef, predznanje je poželjno, ali ne i neophodno. Možete biti veoma obrazovani i obavešteni, ali i ne morate. Mogli ste pogledati sve predstave Bitefa u prethodnih nekoliko godina, ali niste morali da pogledate nijednu. Možete biti svesni svih mogućih „novih pozorišnih tendencija“, ali ne morate mariti baš ni za jednu...

Svake godine u septembru, ljubitelji Bitefa se raduju još jednom festivalu. Susret sa dobro poznatim licima je zaista nešto veoma lepo. Lepo bi, međutim, bilo i videti što više novih.

 

Filip Vujošević, dramaturg Bitefa