“Премерио сам читав свет, и пио кишницу из канала”
Због специфичног формата своје “представе над представама”, редитељ Јан Фабр замолио је организаторе Битефа, да ове године изостане с класичног Сусрета са ауторима, односно са битефовски традиционалног разговора са публиком. Будући да његова представа “Олимп - у славу култа трагедије” траје пуна 24 сата, чинило се да би најављени разговор, у току представе, одвукао публику из сале. “За време пауза”, нагласио је редитељ, ”И публика треба да одмори.” Сем тога, постављати питања о представи, пре него што смо је погледали до краја, није захвално и могло би да поквари гледалачки доживљај. Зато је, уместо округлог стола, за Јана Фабра и Милену Богавац, драматуршкињу и дугогодишњу модераторку Битефових Сусрета са ауторима, организован “тајни разговор на јавном месту”. Међу три хиљаде људи, у току прве “паузе за спавање”, а након потписивања своје књиге “Ноћни дневник”. Овај интервју, објављујемо у целини.
МИЛЕНА БОГАВАЦ: Господине Фабр, за почетак, желим да вас подсетим да смо већ једном разговарали. Било је то на отварању 45. Битефа, на овој истој локацији, у Сава Центру. Тада сте на Битеф дошли са својом представом “Прометеј Пејзаж II” и зато бих волела да нашу конверзацију наставимо тамо где смо стали. Осим чињенице да се “Прометеј Пејзаж II” и ваша нова представа, баве мотивима из античке трагедије, занимљиво је и да сте их радили са истим ауторским тимом. Аутор текста, драматуршкиња, композитор - исти су у обе представе. Зато бих вас питала о вези између ове две представе, као и о природи ваше дугогодишње сарадње са овим ауторима.
ЈАН ФАБР: У свом животу, радио сам три различите верзије Прометеја. Једну, крајем седамдесетих; другу - 1988. и трећу, пре неколико година. Античке ликове какви су Прометеј и Сизиф, наћи ћете и у мојим ранијим радовима и текстовима, из седамдесетих и осамдесетих. Увек ме је интересовало да укључим античке обрасце у свој рад. Правио сам и скулпутуре са овом тематиком. Бронзане скулпутуре. Оно што је кључно јесте чињеница да су сви ови радови за мене били нека врста менталне припреме за рад на “Олимпу”. Када је реч о сарадницима, почећу од Миет. Миет Мартенс је моја стална драматуршкиња. Радим са њом већ тридесет три године. Она је тридесет и три године поред мене. Веома ми је важна, за инспирацију. Она је као неки музички инструмент који ми непрестано свира, непрестано говори и често је критички настројен према мени. Фантастична је и фантастично је радити са њом. Током свих ових година, развили смо дубоко, спиритуално пријатељство. Она је, за мене, незамењива сарадница и пријатељица.Што се тиче композитора који је написао ову музику, треба да вам кажем да је Даг Теделман један од најпознатијих белгијских поп уметника: ради одличну поп музику и сјајно плеше. Код мене је дошао као глумац, у једној од представа. Било је то 2000. године и тада сам га доживљавао као извођача. У наредним годинама, постао је познати композитор и поп уметник. Од тада сарађујемо на другом нивоу. Компоновао је музику за разне моје пројекте. Као и сви извођачи, и Даг је био свакодневно присутан на пробама ове представе. Дванаест месеци, радили смо свакодневно. Буквално сваког дана. Пробе су нам почињале у једанаест часова и трајале све до три сата ујутру, наредног дана. Композитор је радио на пробама, писао и преправљао музику за различите тачке. Тако је било и са писцем. Јерон Олyслагерс је писао и дописивао текстове, на пробама… Била је то једна радионица која траје. Био сам веома срећан што можемо потпуно да се посветимо том раду, током читавих
годину дана.
МИЛЕНА БОГАВАЦ: То је, између осталог, и једна од ствари коју сам желела да вас питам. Колико сати проба је потребно, да би се креирала представа која траје двадесет четири сата?
ЈАН ФАБР: Шест година припреме са драматрургом, писцем и композитором, и дванаест месеци проба. Трупа је имала свакодневне часове и тренинге јоге, кенда, балета… затим моја предавања. Након тога смо почињали пробе, које су трајале до поноћи… а после проба смо остајали да разговарамо, све до три или четири ујутру. И тако годину дана!
МИЛЕНА БОГАВАЦ: У програму ваше представе, приметила сам још нека значајна имена. Рецимо, веома уважене гостујуће драматурге. Радили сте са Х. Т. Леманом, најзначајнијим теоретичарем постаристотеловског позоришта, а међу гостујућим драматурзима је и признати уметник Лук Ван ден Дрajс. Који је био њихов допринос овом пројекту?
ЈАН ФАБР: Моја драматуршкиња, Миет Мартенс за коју сам већ рекао да ми је тридесет година најближа сарадница, мисли да је добро да у процесе уводимо и гостујуће драматурге. Нас двоје се превише добро знамо, што понекад може да буде отежавајућа околност, у процесу. Зато су ту гостујући драматурзи који са нама анализирају наше пробе, јер имају свежији увид. Лук Ван ден Дрajс је драматург кога најчешће позивамо. Он је професор на Универзитету у Антверпену и друго прати мој рад. Од осамдесетих година, објавио је неколико књига и безброј чланака о томе што радим. Добро је упућен у моју естетику, али је такође и једно веома критичко око. Долази на наше пробе, једном месечно, гледа пробу а затим ме оштро критикује. Говори ми ствари као што су: “Ова семиотика ми је нејасна… Овај поступак нико неће разумети… Зашто ово… зашто оно… Зашто, зашто, зашто?” То зна да буде доста продуктивно. Сличну ствар ради и Фреди Декреј (Freddy Decreus). Са њим се познајем од 1985. године, често ме је интервјуисао и писао је о мом раду. Такође позивамо и једну даму. То је Елена, која је специјалисткиња за антику и грчке трагедије. Њих смо позвали да буду са нама, да живе у Антверпену месец дана и да свакодневно долазе на пробе. Водили смо и заједничку, обимну коресподенцију. Елена је као и Фред Декреj, научница. У овом процесу, разменили смо заиста много писама. Добро је када у једном оваквом раду, имате помоћ “из спољног света”. Ханс Тис Леман је, такође, добро упућен у природу мог рада. Он је дубоко заинересован за моје процесе и посебно за еволуцију мог рада, кроз године.
МИЛЕНА БОГАВАЦ: У вашој књизи, “Ноћни дневник” често називате своје глумце и извођаче “ратницима лепоте”. Хтела бих да вас питам како “регрутујете” ове ратнике и шта подразумева њихов тренинг на дужности одбране лепоте?
ЈАН ФАБР: У овој представи, на сцени имамо четири генерације. Елс Декукелије је легендарна белгијска глумица. Ради са мном дуже од тридесет година. Мац Мон Ван Овермир је такође легендаран. Ту је и Анy Зупер и генерација четрдесетогодишњака. Они са мном раде двадесетак година. Генерација глумаца у тридесетим… затим иду они најмлађи, у двадесетим. Скоро сви они су већ сарађивали са мном у различитим пројектима. За потребе ове представе, путовао сам Европом да бих видео више од педесет плесача и глумаца, које су ми препоручивали. Била је то једна “путујућа аудиција”, током које сам посетио Берлин, Рим, Амстердам, Брисел и многе друге градове. Изабрао сам петоро најбољих. И они су дошли у Антверпен да раде са нашом трупом. Имали су неку врсту мастер-класа, који је трајао два месеца. На крају их је остало троје, који су наставили да раде представу са нама. Овај ритуал изводим пред сваку већу продукцију. Идем да гледам људе, многе људе… И желим да их гледам дуго, пре него што донесем одлуку. То су моје аудиције.
МИЛЕНА БОГАВАЦ: Интересантно ми је када се реферишете на бројне пројекте из ваше, заиста импресивне каријере. То ме подсећа да сам, пре два дана, у интервјуу који сте дали за наш фестивалски блог, прочитала једну вашу занимљиву изјаву. Казали сте да је уметнику потребан читав живот, да би постао млад. Зато сам хтела да вас питам: да ли уметник постаје млађи, када се бави древном тематиком?
ЈАН ФАБР: Мислите на трагедије?
МИЛЕНА БОГАВАЦ: Да. На антику. Увек се поставља то питање: да ли је античка уметност најстарија или “најмлађа” уметност, с обзиром да је настајала “када је свет био млад”?
ЈАН ФАБР: Моје је мишљење да је антика веома савремена. Медеја је, за мене, прича о сиријској мајци, која убија своју децу, јер не жели да их одгаја ИСИС. То су све савремене приче, у великој мери о мени, или о вама. Али, у њима има још више окрутности, него у свету у коме ми данас живимо.
МИЛЕНА БОГАВАЦ: Критичари ваше представе, махом се слажу у мишљењу да је главни лик у овој представи - време. Због тога бих волела да вас питам за ваше мишљење о појму времена. О појму времена у савременом друштву, али и о третману времена у вашим представама.
ЈАН ФАБР: У читавом мом опусу, од краја седамдесетих до данас, време је кључни појам. Време је нешто што се може видети и на мојим цртежима. Време је скоро као партитура, нешто што “видите”, а заправо осећате и у мојим ликовним радовима. Осећате то време које ми је било потребно да створим тај рад. Ја верујем у време. На сцени, у позоришту, време је веома важан елемент. Време као мрежа. У тој мрежи се ствара диверзитет. У њу се полако, веома полако хватају различити садржаји.
МИЛЕНА БОГАВАЦ: Хвала вам на инспиративним одговорима. За крај, желела бих да вам поставим једно мало личније питање. Какав је осећај када вам сви говоре да сте геније и како на вас, као уметника, утиче опште мишљење о томе да су ваше представе револуционарне, да заувек мењају историју позоришта?
ЈАН ФАБР: Успех је опасан отров. Никада нисам веровао у успех! (Смех.)
МИЛЕНА БОГАВАЦ: Заиста?
(Још смеха.)
ЈАН ФАБР: Заиста. Већ четрдесет година, ја сам потпуно окупиран својом уметношћу. Премерио сам читав свет, неколико пута и пио сам кишницу, из канала. Имам обе стране, познајем обе ствари… И то је добро за уметника. Да понекад буде слављен, а понекад понижен. То је оно што нас држи у форми.
МИЛЕНА БОГАВАЦ: Захваљујем вам се на овом разговору, инспиративном иако нетипичном за наш фестивал. Ово је први Сусрет са аутором, без публике, у историји Битефа.
ЈАН ФАБР: Захваљујем се ја вама, на разумевању.
Разговарала Милена Богавац