Promocija drugog toma „Antologije savremene nemačke drame“ održana je u Festivalskom centru, a o knjizi su govorili Slavka Ilić (urednica izdavačke kuće „Zepter Book World“), Tihomir Stanić (glumac) i Ivan Medenica (umetnički direktor festivala).
Slavka Ilić je pružila retrospektivni pogled na izdavačku delatnost „Zepter Book World“-a na polju savremene drame, navodeći izdanja koja su obuhvatala savremeni rusku, britansku, severnoameričku i francusku dramski produkciju. Takođe je i najavila izlazak trećeg toma antologije, koji se očekuje na ovogodišnjem Sajmu knjiga gde će gostovati upravo nemačko govorno područje odnosno zemlje DACH-a.
Ivan Medenica je govorio o popularnosti i izvođenosti autora iz antologije na domaćoj sceni, ali je i kao jedan od učesnika u priređivanju zbirke prokomentarisao proces sastavljanja antologije: „Odlučili smo se da obuhvatimo celokupno nemačko govorno područje, Nemačku, Austriju i Švajcarsku, što se u germanistici i naziva nemačkom književnošću, i da je podelimo po epoohama. Prvi tom koji je izašao pre dve godine bio je od kraja Drugog svetskog rata, od 1945. godine do 1968. odnosno studentskih protesta širom Evrope. Drugi tom je od 1968. do 1989. dakle do pada Berlinskog zida i ujedinjenja Nemačke. U sve tri knjige ravnopravno imamo predstavnike sve tri nacionalne književnosti, i ono što mislim da je posebno zanimljivo i bitno istaći, što će ovu antologiju i u svetskom, pa i u nemačkom kontekstu činiti posebnom jeste to što su priređivačice insistirale na tome da se napravi balans između književnosti Zapadne i Istočne Nemačke. Stoga u prva dva toma možete naći i dela autora iz Istočne Nemačke, koji su nam sa izuzetkom velikog Hajnera Milera uglavnom nepoznati.“ Profesor Medenica je dalje govorio i o međašima antologije, odnosno dvema dramama iz 1968. kojima otpočinje knjiga i o drami Petera Turinija iz 1989. kojom se ona završava. „Toler“ (1968.) Tankreda Dorsta je označio kao komad koji pripada prethodnoj tradiciji, ponajviše po elementima epskog teatra, deljenja scene na simultane pozornice, kolektivnih likova naroda i tendenciji da se događajnost ipak održi u drami. Medenica je zatim ukazao na estetske i tematske kriterijume koji izdvajaju „Kaspara“ (1968.) Petera Handkea kao jednu od prekretničkih drama: nemimetički prikaz, strukturalistički intonirana tematizacija jezika, metateatralnost fokusirana na razmatranje pozorišta kao društvenog i čak represivnog mehanizma usmerenog protiv individualnosti i druge tekovine čiji se razvoj može dalje pratiti kroz antologiju. Naposletku je govorio o komadu „Jozef i Marija“ (1989.) Petera Turinija, označavajući fino protkane komentare kapitalističkog i konzumerističkog društva kao autorovu anticipaciju vremena nakon pada Berlinskog zida i njegova goruća društvena pitanja poput statusa socijalizma, posledica neoliberalne ekonomije ili mogućnosti lične sreće u umnogome otuđenom svetu, pri čemu se za ovo poslednje u komadu da primetiti određen rezervisan optimizam.
Promociju je zaokružilo oživljavanje teksta Bernhardove drame „Teatarmaher“ (1984.) u izvođenju Tihomira Stanića, koji je pritom najavio da će uskoro ponovo postavljati ovaj komad, iako su detalji i dalje neizvesni.
O knjizi
Drugi tom „Antologije savremene nemačke drame“ priredile su Bojana Denić, Drinka Gojković i Jelena Kostić Tomović, koje su i prvi put na srpski jezik prevele osam od jedanaest drama. Pored njihove uvodne reči, u sklopu izdanja je i informativan predgovor Ivana Medenice, kao i kratke beleške o autorima. Sadržaj antologije je sledeći:
Peter Handke - „Kaspar“ (prevod Jelene Kostić Tomović i Bojane Denić)
Tankred Dorst - „Toler“ (prevod Bojane Denić)
Rajner Verner Fasbinder - „Žabar“ (prevod Snežane Minić)
Ulrih Plencdorf - „Novi jadi mladog V.“ (prevod Bojane Denić)
Folker Braun - „Hince i Kunce“ (prevod Jelene Kostić Tomović)
Tomas Braš - „Lovely Rita“ (prevod Drinke Gojković)
Boto Štraus - „Veliko i malo“ (prevod Slobodan Glumca)
Ernest Jandl - „Iz tuđine“ (prevod Drinke Gojković)
Franc Ksaver Krec - „Strah i nada u Nemačkoj“ (prevod Renate Ulmanski, Branimira Živojinovića i Bojane Denić)
Tomas Bernhard - „Teatarmaher“ (prevod Drinke Gojković)
Peter Turini - „Jozef i Marija“ (prevod Jelene Kostić Tomović)
Jovana Vujanov