Промоција другог тома „Антологије савремене немачке драме“ одржана је у Фестивалском центру, а о књизи су говорили Славка Илић (уредница издавачке куће „Zepter Book World“), Тихомир Станић (глумац) и Иван Меденица (уметнички директор фестивала).
Славка Илић је пружила ретроспективни поглед на издавачку делатност „Zepter Book World“-а на пољу савремене драме, наводећи издања која су обухватала савремени руску, британску, северноамеричку и француску драмски продукцију. Такође је и најавила излазак трећег тома антологије, који се очекује на овогодишњем Сајму књига где ће гостовати управо немачко говорно подручје односно земље DACH-а.
Иван Меденица је говорио о популарности и извођености аутора из антологије на домаћој сцени, али је и као један од учесника у приређивању збирке прокоментарисао процес састављања антологије: „Одлучили смо се да обухватимо целокупно немачко говорно подручје, Немачку, Аустрију и Швајцарску, што се у германистици и назива немачком књижевношћу, и да је поделимо по епоохама. Први том који је изашао пре две године био је од краја Другог светског рата, од 1945. године до 1968. односно студентских протеста широм Европе. Други том је од 1968. до 1989. дакле до пада Берлинског зида и уједињења Немачке. У све три књиге равноправно имамо представнике све три националне књижевности, и оно што мислим да је посебно занимљиво и битно истаћи, што ће ову антологију и у светском, па и у немачком контексту чинити посебном јесте то што су приређивачице инсистирале на томе да се направи баланс између књижевности Западне и Источне Немачке. Стога у прва два тома можете наћи и дела аутора из Источне Немачке, који су нам са изузетком великог Хајнера Милера углавном непознати.“ Професор Меденица је даље говорио и о међашима антологије, односно двема драмама из 1968. којима отпочиње књига и о драми Петера Туринија из 1989. којом се она завршава. „Толер“ (1968.) Танкреда Дорста је означио као комад који припада претходној традицији, понајвише по елементима епског театра, дељења сцене на симултане позорнице, колективних ликова народа и тенденцији да се догађајност ипак одржи у драми. Меденица је затим указао на естетске и тематске критеријуме који издвајају „Каспара“ (1968.) Петера Хандкеа као једну од прекретничких драма: немиметички приказ, структуралистички интонирана тематизација језика, метатеатралност фокусирана на разматрање позоришта као друштвеног и чак репресивног механизма усмереног против индивидуалности и друге тековине чији се развој може даље пратити кроз антологију. Напослетку је говорио о комаду „Јозеф и Марија“ (1989.) Петера Туринија, означавајући фино проткане коментаре капиталистичког и конзумеристичког друштва као ауторову антиципацију времена након пада Берлинског зида и његова горућа друштвена питања попут статуса социјализма, последица неолибералне економије или могућности личне среће у умногоме отуђеном свету, при чему се за ово последње у комаду да приметити одређен резервисан оптимизам.
Промоцију је заокружило оживљавање текста Бернхардове драме „Театармахер“ (1984.) у извођењу Тихомира Станића, који је притом најавио да ће ускоро поново постављати овај комад, иако су детаљи и даље неизвесни.
О књизи
Други том „Антологије савремене немачке драме“ приредиле су Бојана Денић, Дринка Гојковић и Јелена Костић Томовић, које су и први пут на српски језик превеле осам од једанаест драма. Поред њихове уводне речи, у склопу издања је и информативан предговор Ивана Меденице, као и кратке белешке о ауторима. Садржај антологије је следећи:
Петер Хандке - „Каспар“ (превод Јелене Костић Томовић и Бојане Денић)
Танкред Дорст - „Толер“ (превод Бојане Денић)
Рајнер Вернер Фасбиндер - „Жабар“ (превод Снежане Минић)
Улрих Пленцдорф - „Нови јади младог В.“ (превод Бојане Денић)
Фолкер Браун - „Хинце и Кунце“ (превод Јелене Костић Томовић)
Томас Браш - „Lovely Rita“ (превод Дринке Гојковић)
Бото Штраус - „Велико и мало“ (превод Слободан Глумца)
Ернест Јандл - „Из туђине“ (превод Дринке Гојковић)
Франц Ксавер Крец - „Страх и нада у Немачкој“ (превод Ренате Улмански, Бранимира Живојиновића и Бојане Денић)
Томас Бернхард - „Театармахер“ (превод Дринке Гојковић)
Петер Турини - „Јозеф и Марија“ (превод Јелене Костић Томовић)
Јована Вујанов