Ivan Medenica i Georges Banu tokom 50. BITFA. Foto Jovo Marjanović
Tokom pedeset godina BITEF-a francuska kultura bila je jedna od najprisutnijih na ovom festivalu. U pola veka svog postojanja, BITEF je predano spajao pozorišne kulture iz različitih delova sveta, ističući one koje šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka teško da su mogle, u tom obimu, da se susreću na drugim mestima: one iz istočnog i one iz zapadnog bloka. Danas, u eri globalizma, u dobu ujedinjene Evrope, pa i sveta, BITEF i dalje, mada u manjoj meri, ostvaruje tu ulogu. Kao što nam imigrantska katastrofa jasno pokazuje, ujedinjenost je iluzuja, svet je i dalje duboko podeljen, ovog puta između osionog severa i osiromašenog juga, a Beograd i BITEF, s obzirom na poziciju predvorja EU, i dalje mogu da vrše tu funkciju mosta, ili pre - rupe na novim evropskim žičanim ogradama.
Slično BITEF-u, francuska kultura uopšte, pa tako i pozorišna, oduvek je bila istinski multikulturalna i prihvatala umetnike i uticaje iz različitih delova sveta, te tako jasno i nedvosmisleno potvrđivala slobodarske vrednosti na kojima je francusko društvo istorijski zasnovano i koje, uz brojne izazove, i danas afirmiše. O tome govori i podatak da su mnogi francuski učesnici BITEF-a, bilo da su umetnici ili kritičari, poreklom iz drugih zemalja i kultura: Piter Bruk (Peter Brook), Karolin Karlson (Carolyn Carlson), Žorž Bani (Georges Banu), Jožef Nađ (Josef Nadj), Anželin Preljokaž (Angelin Preljocaj) i dr.
Upravo ta autentična multikulturalnost biće jedna od glavnih tema ovog razgovora u Srpskom kulturnom centru u Parizu; razgovora o istoriji BITEF-a i francuskom prisustvu na njemu u ovih pedeset godina.
Učesnici će biti Žorž Bani (Georges Banu), Karolin Karlson (Carolyn Carlson) i Žoris Lakost (Joris Lacoste), a razgovor će voditi Ivan Medenica, umetnički direktor BITEF-a.
ŽORŽ BANI (GEORGES BANU)
rođen je 1943. u Rumuniji. Studirao je na Akademiji dramskih umetnosti i filma (l'Académie d'art dramatique et du cinéma) u Bukureštu. Trajno se preselio u Pariz 1973. godine.
Svetski je priznat francuski teatrolog i pozorišni kritičar. Profesor je I.E.T.-a (Institut d'Etudes théâtrales), l'Université Sorbonne Nouvelle - Paris 3 i na Théâtre Etudes Faculté de l'Université de Louvain-la-Neuve u Belgiji. Zajedno sa Mišelom Kokosovskim (Michelle Kokosowski), Bani je 1990. godine osnovao l'Académie expérimentale des theatres u Parizu, koju je vodio punih jedanaest godina. Bio je Generalni sekretar (1985-1992), predsednik (1994-2000), a zatim i počasni predsednik Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara (IATC - International Association of Theatre Critics), član UNITER-a i počasni doktor na nekoliko evropskih univerziteta.
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada, uključujući Prix du meilleur livre de théâtre et de la France, koju je dobio tri puta, Honorary Award of IATC - Romanian section (UNITER Gala 2012) i le Prix Spécial Shakespeare Festival 2012.
Od 2013. počasni je član Rumunske akademije, jedan je od direktora časopisa Les Alternatives Théâtrale (kolekcije časopisa Le temps du Théâtre). Autor je brojnih publikacija posvećenih savremenom pozorištu: L’espace Théâtral, Le Costume De Théâtre, Brecht ou le petit contre le Grand, Le Théâtre, Sorties de secours, L’acteur qui ne revient pas, Mémoires du théâtre, Peter Brook: de Timon d’Athènes à La Tempête, Sarah Bernhardt ou les sculptures de l’éphémère, La Scène Surveillée, Les Solitaires Intempestifs, Miniatures Théoriques, Shakespeare, le monde est une scène, Les voyages du comédien..., kao i trilogije o pozorištu i slikarstvu (Le Rideau, L'Homme de dos i Nocturnes).
Profesor Žorž Bani je sa nama od prvih dana BITEF-a. Prijatelj je i uvek drag gost Festivala. U okviru 50. jubilarnog Bitefa, održan je 28. Kongres Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara, koji je Žorž Bani otvorio u prisustvu 150 kritičara iz 40 zemalja. »Kao mladi kritičar ovde sam imao priliku da otkrijem velike pozorišne avanture s kraja šezdesetih godina. Moje studije bile bi nepotpune da nisam prošao kroz BITEF i u životu bi mi nedostao prijatelj kakav je bio Jovan Ćirilov da ga nisam upoznao«, naglasio je Bani na otvaranju.
»BITEF mi je bio važan jer potičem iz Rumunije… U Beogradu, na BITEF-u, video sam mnoge važne predstave koje su izuzetno doprinele mom obrazovanju. Volim da parafraziram naslov poznatog romana Maksima Gorkog i kažem - BITEF predstavlja moje univerzitete. «
Ludus, Intervju sa Žorž Banijem, http://ludus-online.rs/intervju-zorz-bani/
KAROLIN KARLSON (CAROLYN CARLSON)
rođena je 1943. u Kaliforniji. Studirala je ples u Baletskoj školi San Francisko (San Francisco School of Ballet) i na Univerzitetu Juta.
Karijeru je počela u njujorškoj trupi Alwin Nikolais, gde je bila vodeća solistkinja od 1965. do 1971. godine, kada odlazi u Pariz. Kao zvezda-koreograf do 1980. godine vodi Groupe de Recherche Théâtrales de l'Opéra de Paris - GRTOP, s naglaskom na modernom plesu. Vodila je Teatrodanza La Fenice u Veneciji, Cullberg Ballet u Stokholmu, plesnu sekciju La Biennale di Venezia, Atelier de Paris - Carolyn Carlson, Le Centre chorégraphique national Roubaix Nord-Pas de Calais…, a bila je i gostujuća umetnica u institucijama kao što su Théâtre de la Ville u Parizu, Helsinki City Theater, Finnish National Ballet, National Theater of Chaillot… Od 2014. godine vodi sopstvenu trupu, Compagnie de Carolyn Carlson.
Karolin Karlson, kako za sebe navodi - pre »vizuelna pesnikinja« nego koreografkinja, jedna je od najzaslužnijih za stvaranje plesnog izraza koji se danas naziva »savremena igra«. Autorka je preko sto koreografija nastalih u saradnji s najznačajnijim svetskim igračima i koreografima. Veliki broj njenih koreografija predstavlja glavne označitelje u istoriji savremenog plesa (Density 21.5, The Year of the Horse, Blue Lady, Steppe, Maa, Signes, Writings on Water , Inanna...).
Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja: Meilleur Danseur, Prix Benois de la Danse, Victoire de la musique, Chevalier dans l'Ordre des Arts et des Lettres, Médaille de la Ville de Paris, Chevalier de la Légion d'honneur de la France, La Biennale di Venezia 2005 - Il Leone d'oro alla carriera per la Danza.
Jugoslovenska i beogradska publika upoznala je Karolin Karson na 2. BITEF-u 1968. godine kao dvadesettrogodišnju američku solistkinju trupe Alwin Nikolais (predstava I.M.A.G.O), dok je na 22. BITEF-u, 1988. godine, učestvovala sa svojom predstavom Dark, u izvođenju trupe Compagnie de Carolyn Carlson, predstavom koja je iste godine premijerno izvedena u pariskom Théâtre de la Ville. Gošća Beograda bila je i 2003. godine, sa solo projektom Zapisi na vodi (Writings on Water) u okviru programa Beogradskog letnjeg festivala (BELEF).
ŽORIS LAKOST (JORIS LACOSTE)
rođen je 1973. godine, a živi i radi u Parizu.
Od 1996. godine piše za pozorište i radio, a od 2003. i nastupa.
Između 2007. i 2009. godine radio je kao jedan od direktora Les Laboratoires d’Aubervilliers.
Crpeći inspiraciju iz književnosti, pozorišta, plesa, vizuelnih umetnosti, muzike i poezije zvuka, njegov rad uvek prate ozbiljna istraživanja.
Inicirao je dva grupna projekta: W project 2003. godine i Encyclopédie de la parole 2007. godine.
Godine 2009. započeo je i projekat Hypnographie, koji se bavi istraživanjem umetničkog korišćenja hipnoze, iz koga su se razvile razne predstave, radio-igre, zvučne instalacije, kao i nekoliko izložbi.
Njegovi radovi prikazani su u raznim pozorištima i na različitim festivalima - Théâtre de la Bastille, Théâtre de Gennevilliers, Théâtre de la Cité Internationale, Festival d'Automne, Théâtre National de la Colline, Printemps de Septembre, Théâtre Garonne de Toulouse, Centre national d'art et de culture Georges-Pompidou, la Fondation Cartier pour l'art contemporain, La Maison rouge, Mac/Val, kao i na bijenalu u Njujorku PERFORMA 11, na njujorškom FIAF-u, na briselskom Kunstenfestivaldesarts...
Na 50. BITEF-u, 2016. godine, odigrana je Suite N°2, čiji koncept zajedno potpisuju kolektiv Encyclopédie de la parole i Žoris Lakost, dok je kompozicije i režiju radio sam Lakost.
Predstava je nagrađena Specijalnom nagradom Jovan Ćirilov, kao i Nagradom publike 50. BITEF-a.