Showcase domaćih pozorišta

Svrha ovog programa je da se iskoristi jedinstvena prilika - boravak stranih gostiju u Srbiji, te da im se prikaže izbor iz domaće produkcije koja nije zastupljena u glavnom programu Bitefa. U kreiranju ovog programa, umetnički tim Bitefa ne vodi se nužno time da predstave odgovaraju Bitefovim „novim tendencijama“ već time da ostvaruju visoke umetničke domete. Ove godine, ipak, čini se da su svi „bitefovski“ kriterijumi ispunjeni.

U okviru programa predstavljamo, po našem mišljenju, jedan od najzanimljivijih i najsnažnijih segmenata domaćeg pozorišnog života u prošloj sezoni, predstave subotičkih pozorišta na mađarskom jeziku. One ne samo da su umetnički relevantne već mogu da predstavljaju putokaz i za celokupno domaće pozorište.

Pozorišta na mađarskom jeziku svoj identitet grade na telesnoj i ekspresivnoj glumačkoj igri, u ovom slučaju otvarajući se prema poetikama iz drugih delova regiona (Beograd, Sarajevo). Tako se stvara multikulturalno pozorište, poput i samog Bitefa.

Ovogodišnji Showcase imaće formu svojevrsnog pozorišnog maratona. Naime, predstave će se izvoditi u jednom danu, u tri termina: od 17, 19 i 21 časova. Takođe, biće izmešten iz Beograda i održaće se na matičnim scenama u Subotici. Za sve zainteresovane biće organizovan autobuski prevoz iz Beograda. 

Kapitalizam, geometrijskim redom izložen

Kapitalizam, geometrijskim redom izložen

Kapitalizam nije tek društveno-politički sistem. Kapitalizam nije tek etički sistem. Kapitalizam je i način osećanja. Kapitalizam je i način čulnosti, način opažanja i reagovanja. Kapitalizam je način sanjanja i maštanja. Kapitalizam je i način borbe protiv kapitala, profita i buržoaskog sranja! Kapitalizam je guja u nedrima proletera! Kapitalizam je uspavanka na ustima majke! Kapitalizam je vid estetskog užitka, kao i način zabave što lud provod obećava! Kapitalizam nije dosadan kao doktrina dijalektičkog materijalizma. Kapitalizam je zavodnik koji obećava cirkus krvi, suza i znoja, za tebe, samo za tebe, jer ...

Opširnije
Kičma

Kičma

Teško je predvideti na šta su sve spremni junaci drame Ingrid Lausund u svojoj nameri da zadrže mesto unutar sistema. U tom svetu nema onoga što nije na prodaju. Za njih nema ničeg lepšeg od slike suparnika oborenog na kolena, dok se oni istovremeno klanjaju onom koji je pozicioniran za stepen više na hijerarhijskoj lestvici. Njihov ples kroz zamke korporativnog kapitalizma ne podrazumeva „čiste ruke“. I to je jasno. Od arsenala su im na raspolaganju: podmetanje nogu, ogorčenost, poniženje, nadobudnost, površnost, pasivna ili otvorena agresija i ostale aktivnosti koje, same po sebi, ne moraju da budu toliko atraktivne... Osim ako se ne obavljaju uz osmeh. Uz gipsani osmeh ...

Opširnije
4 ujutru

4 ujutru

Poezija Šimborske je na razmeđi ironije i topline i snagu nalazi tamo gde je nalazi sam život - u paradoksu. Moj je utisak da je upravo poezija bila onaj motor za svakog od glumaca da dotakne unutar sebe, spram doba i ličnih konteksta, one tačke koje su najosjetljivije. Mislim da su upravo zato glumci živo prenijeli atmosferu i osećaj sveta koji dolazi iz poezije Vislave Šimborske. Njihova gluma u gledaocu otvara sasvim lične slike. Poezija Šimborske nosi u sebi, po mom osjećaju, čitav 20. vijek, sva njegova stradanja i vaskrsavanja, a pisana je pošteno i bez zadrške. U detaljima i ritmu krije se svijest o čudu koje krijepi čitaoca. Njena poezija nosi jedno snažno osjećanje ...

Opširnije