_20171007_194625.jpg)
У Главном програму 51. Битефа, који је ове године био својеврсни позоришни маратон, приказано је седам представа, у укупном трајању од 40 сати. У оквиру Пролога, публика је видела легендарно остварење британске трупе Форсд Ентертеинмент Quizoola! у трајању од шест сати, које је отворило главну уметничку тему 51. Битефа: дуго трајање представа. Већ је на овом извођењу успостављен, без икаквих потешкоћа, принцип који овакве представе иницирају: изласци и уласци гледалаца током извођења. Имајући у виду да се Quizoola! игра за седамдесет људи, њу је, на овај начин, видело много више гледалаца, што је допринело и „демократизацији“ фестивала.
Највећу пажњу изазвало је извођење дела Јан Фабра, Олимп: у славу култа трагедије - представа од 24 сата, за које су неки светски критичари још раније изјавили да је превратнички, камен међаш у историји савременог позоришта. Гледаоци трећег програма Радио телевизије Србије имали су прилику да, без прекида, у директном преносу прате представу чије је гостовање изазвало полемике у културној и широј јавности, али и у иностранству. У сали Сава Центра је, упркос чињеници да је било предвиђено места за 1300 гледалаца, према неким проценама на крају било више од 2000 људи. Телевизијски пренос је пратило 220.000 гледалаца, чиме је трећи програм РТС-а направио прави подвиг, оборио све досадашње рекорде и вишеструко повећао своју гледаност. О овој представи су говорили многи, „критике“ на друштвеним мрежама су се, пре свега, односиле на приказе голих тела, а посебно је занимљиво да се тим реакцијама успротивио и представник Српске православне цркве. Ђакон Ненад Илић је, између осталог, написао: „Снимак ове изузетне представе требало би приказивати, ако не у богословијама, а оно сигурно на Богословским факултетима“. Уметнички и друштвени значај гостовања ове представе, као и њеног телевизијског преноса, препознала је и домаћа професионална критика, те тако, а под насловом „Позориште је поново веома важно“, недељник Време пише: „Ако је судити по првој половини фестивала, чини се да се у Београду догађа сјајан и бескомпромисан уплив културе која мења свакидашњи живот.“
Угледни британски критчар Мајкл Ковени опширно је писао у лондонском Гардијану о београдском извођењу Олимпа првог живог уметника који је излагао у париском музеју Лувр: „Ритуал се претоврио у журку: не у једну од оних лажних стајаћих овација на компилацијским мјузиклима на Вест Енду, већ у истински и изворни облик заједништва.“ Чак је и таблоид Дејли мејл, под насловом „И још кажу да је позориште досадно!“, писао о београдском Олимпу и његовом ТВ преносу, истичући да је Битеф „славан по својим експерименталним представама“. Сам Фабр се више пута захвалио Битефу, али и РТС-у, наглашавајући врхунску професионалност нашег јавног сервиса.
Иако је Олимп, из разумљивих разлога, имао највише пажње публике и медија, она није изостала ни када су остале представе 51. Битефа у питању. Све су биле попуњене до последњег места, а у тексту у недељнику НИН, под знаковитим насловом „Дирнути до устрепталости“ стоји: „Фестивал нам је пружио могућност да гледамо шест више него интересантних представа, које не би требало да остану у сенци фамозног Олимпа“. Међу њима су биле и две представе Јеренеја Лоренција признатог словеначког редитеља, Библија, први покушај и Царство небеско, а који ће у децембру примити престижну позоришну награду „Премио Еуропа: Позоришна реалност“. Царство небеско засновано је на српској средњевековној епици, рађено у копродукцији Народног позоришта из Београда и Битеф театра и остаће на репертоару ових позоришта и по завршетку фестивала, чиме Битеф остварује једну од својих мисија: присуство у српском позоришту током целе године.
Ерсан Мондтаг, млади немачки редитељ у успону, гостовао је на фестивалу са две представе, Снег Талијатеатра из Хамбурга и Истребљење, Концерттеатра из Берна. Храбром одлуком да представи рад младог уметника који јесте познат у немачком говорном подручју (две његове представе су већ учествовале на водећем националном позоришном фестивалу у Берлину), али не и изван њега, Битеф се поново стратешки позиционирао као фестивал који открива и промовише нова имена, и то не само из земље и региона, већ и из водећих светских позоришних култура као што је Немачка. У интервјуима које је дао, Мондтаг је исказао своје задовољство што се налази у Београду и на Битефу, те нагласио да му је „изузетна част што је позван да учествује на фестивалу који потврђује да је језик тела и језик театра универзални језик“ (Блиц).
Допринос дијалогу између култура дала је и представа (Са)слушање иранског редитеља Амир Резе Кухестанија. Она је наишла на, као и представа Олимп, неподељену подршку стручне јавности и публике, о чему сведочи податак да је освојила друго место по гласовима гледалаца и специјалну награду жирија „Јован Ћирилов“.
Гран при „Мира Траиловић“, награда публике, као и Политикина награда за најбољу режију припале су Олимпу, односно Јан Фабру.
Поред главног програма, публика је могла да прати и занимљиве и значајне пратеће програме Битефа, међу којима се издваја Полифонија, Битеф библиотека, Међународна трибина о дугим представама и шоукејс суботичких позоришта на мађарском језику, чиме је Битеф допринео и децентрализацији културе, као и мултикултуралном дијалогу.
Током фестивала Београд је посетило више стотина страних извођача, новинара, критичара и љубитеља позоришта, чиме је Битеф и формално потврдио статус једног од најзначајнијих светских позоришних фестивала. У локалним оквирима, Битеф је изазвао много више пажње него ранијих година. У домаћим медијима, преовладавају мишљења да се ради о најбољем издању фестивала у последњој декади: „Битеф је после много времена заблистао на позоришној мапи и истински нас подсетио на оно већ заборављено - Београд је свет“ (Вечерње новости), „Можда и најбољи Битеф у последњих десет година“ (Блиц), „Овогодишње епско путовање потврдило је колико је Битеф заслужан за промоцију Београда као важног центра позоришне уметности“ (РТС).