Овогодишње, 51. прво издање Битефа, на први поглед могло би да представља логичан наставак прошлогодишњег. Као и 2016. године, фестивал започиње даном Пролога, представом која фокусира тематски и естетски оквир који ће бити доминантан. Наставља се и пракса представљања ваневропских аутора и позоришних пројеката, овога пута, извођењем (Са)слушања иранског редитеља Амира Резе Кухестанија. Публици ће се, и овога пута, представити и нова имена, позиционирајући Битеф као фестивал који има за циљ да „лансира“ значајне позоришне ауторе у успону ван граница њихових земаља или говорних подручја. Тако ћемо имати прилику да видимо две представе Ерсана Мондтага, Снег и Истребљење . Све ово, међутим, само су подразумевајући елементи онога на чему ће Битеф инсистирати у наредним годинама, а никако његове крајње одреднице.
Иван Меденица, уметнички директор фестивала, ове године одлучио је да конципира Битеф на два принципа: естетском или формалном, који подразумева представе неуобичајено дугог трајања, и тематском, који подразумева представе настале не на основу уобичајене драмске грађе (драмског текста) већ на основу епске грађе. У прављењу селекције, трудили смо се да без прављења компромиса задовољимо ове принципе, како би свака одабрана представа испуњавала макар један од ова два критеријума. У том смислу, финална селекција би се, без много преувеличавања, могла окарактерисати као радикална.
И заиста, гледање веома дугачких представа, насталих на основу материјала из античке грчке митологије, српске средњевековне епике или Библије, приличноје захтевно. Од гледаоца се очекује да сатима и сатима сконцентрисано гледа, препознаје, анализира и контекстуализује најзначајније наративе наше цивилизације. Из овога се намеће закључак да ће 51. Битеф бити намењен образованој, интелектуалној, позоришно компетентној публици. Тај закључак је само делимично тачан.
Оно што је, у ствари, најрадикалније у вези са Битефом који нам иде у сусрет јесте чињеница да је он веома комуникативан. Намењен је горепоменутој публици, али и оној коју обично не бисте могли да видите на фестивалским представама. Управо две најдуже представе Битефа, Quizoola! британске трупе Форсд Ентертеинмент и Олимп Јана Фабра, могу да буду занимљиве и гледаоцима који, у теорији, не морају уопште ни претерано волети позориште. Природа ових представа заиста нуди искуство које није својствено уобичајеном позоришном искуству. У случају представе Quizoola!, ефекат комуникативности произлази из непосредности засноване на мотивима из популарне културе, док Олимп често више подсећа на рејв журку него на позоришну представу. Ако овоме додамо и представе Ерсана Мондтага, чија поетика садржи и елементе својствене треш естетици, сигурни смо да гледаоци различитих сензибилитета могу пронаћи нешто за свој укус.
Да бисте гледали овогодишњи Битеф, предзнање је пожељно, али не и неопходно. Можете бити веома образовани и обавештени, али и не морате. Могли сте погледати све представе Битефа у претходних неколико година, али нисте морали да погледате ниједну. Можете бити свесни свих могућих „нових позоришних тенденција“, али не морате марити баш ни за једну...
Сваке године у септембру, љубитељи Битефа се радују још једном фестивалу. Сусрет са добро познатим лицима је заиста нешто веома лепо. Лепо би, међутим, било и видети што више нових.
Филип Вујошевић, драматург Битефа
.jpg)