Реч драматурга: Борис, Драган и Мања су сасвим обични млади људи - који то нису. Они одлазе, мењају животе, покушавају да се помере. Правац и смер час знају, час не знају. Отићи или остати није дилема већ потреба да се докучи живот. Слоба Цевка има оркестар за певање, плакање и пуцање и једном је отишао са оркестром из рата у мир...
Реч редитеља: Одговора нема јер постоји само илузија избора. Мислимо да се драстично померамо, а стојимо у месту...
Оцените - укупно гласова 0