”Ја сам велики фан Орхана Памука, он ми је један од најдражих писаца и јако добро познајем роман. Највише ме је то привукло, а наравно и редитељ који је потпуно нов. Увек је врло незгодан сусрет када знате врло добро роман и у представи покушавате да понађете све те слојеве које очекујете да видите. Ово је једно врло необично тумачење. Мени се та врста ироније, дистанце и хумора, на свој начин, веома допала. Имам утисак да је роман много комплекснији, да је оштрина и тема коју Памук третира, ужасно мучна и болна, сва та самоубиства. Било ми је доста занимљиво ово тумачење, могао сам да пратим представу. Врло ми се допао сценски оквир, са костимом. Сценографија ми је веома занимљива.”
Никита Миливојевић, позоришни редитељ
”Представа је врло сложена и уклапа се у оквир овогодишњег Битефа, да се са сцене говори о литератури. Ово је врло познат роман Орхана Памука који је искоришћен само као повод да се каже нешто уопштено о људским слободама. Овај млади редитељ је врло добро осмислио литературу на сцени која је добила тело. Ово је отелотворена литература. На врло добром је трагу, развиће се у врло доброг редитеља који ће на крају можда бити попут Јана Фабра(смех)”
Драгана Бошковић, позоришна критичарка
”Нестварни су, желим да сазнам ко им је радио сценски покрет јер су потпуно омаж Дејвиду Боувију и Лавиринту. Јако занимљив концепт. Чини ми се да је детаљно радио са њима. Волела бих да сам била део тих проба да видим које су његове индикације и како он од тих људи чини то што је начинио од њих. Јако су добар ансамбл, компактна су група и целина. Мени су асоцијација биле мале животиње које су затворене у некој кутији и морају себи да смишљају неку забаву и игру јер је напољу јако сташан свет. У исто време ми је тужно и дирљиво и јако лепо. Под неким сам ужасно чудним утиском, није ми се то скоро десило.”
Александра Вељковић, глумица
Публику анкетирале Хана Селена Соколовић и Дарија Вучко
