”Ja sam veliki fan Orhana Pamuka, on mi je jedan od najdražih pisaca i jako dobro poznajem roman. Najviše me je to privuklo, a naravno i reditelj koji je potpuno nov. Uvek je vrlo nezgodan susret kada znate vrlo dobro roman i u predstavi pokušavate da ponađete sve te slojeve koje očekujete da vidite. Ovo je jedno vrlo neobično tumačenje. Meni se ta vrsta ironije, distance i humora, na svoj način, veoma dopala. Imam utisak da je roman mnogo kompleksniji, da je oštrina i tema koju Pamuk tretira, užasno mučna i bolna, sva ta samoubistva. Bilo mi je dosta zanimljivo ovo tumačenje, mogao sam da pratim predstavu. Vrlo mi se dopao scenski okvir, sa kostimom. Scenografija mi je veoma zanimljiva.”
Nikita Milivojević, pozorišni reditelj
”Predstava je vrlo složena i uklapa se u okvir ovogodišnjeg Bitefa, da se sa scene govori o literaturi. Ovo je vrlo poznat roman Orhana Pamuka koji je iskorišćen samo kao povod da se kaže nešto uopšteno o ljudskim slobodama. Ovaj mladi reditelj je vrlo dobro osmislio literaturu na sceni koja je dobila telo. Ovo je otelotvorena literatura. Na vrlo dobrom je tragu, razviće se u vrlo dobrog reditelja koji će na kraju možda biti poput Jana Fabra(smeh)”
Dragana Bošković, pozorišna kritičarka
”Nestvarni su, želim da saznam ko im je radio scenski pokret jer su potpuno omaž Dejvidu Bouviju i Lavirintu. Jako zanimljiv koncept. Čini mi se da je detaljno radio sa njima. Volela bih da sam bila deo tih proba da vidim koje su njegove indikacije i kako on od tih ljudi čini to što je načinio od njih. Jako su dobar ansambl, kompaktna su grupa i celina. Meni su asocijacija bile male životinje koje su zatvorene u nekoj kutiji i moraju sebi da smišljaju neku zabavu i igru jer je napolju jako stašan svet. U isto vreme mi je tužno i dirljivo i jako lepo. Pod nekim sam užasno čudnim utiskom, nije mi se to skoro desilo.”
Aleksandra Veljković, glumica
Publiku anketirale Hana Selena Sokolović i Darija Vučko
