Кичма

Тешко је предвидети на шта су све спремни јунаци драме Ингрид Лаусунд у својој намери да задрже место унутар система. У том свету нема онога што није на продају. За њих нема ничег лепшег од слике супарника обореног на колена, док се они истовремено клањају оном који је позициониран за степен више на хијерархијској лествици. Њихов плес кроз замке корпоративног капитализма не подразумева „чисте руке“. И то је јасно. Од арсенала су им на располагању: подметање ногу, огорченост, понижење, надобудност, површност, пасивна или отворена агресија и остале активности које, саме по себи, не морају да буду толико атрактивне... Осим ако се не обављају уз осмех. Уз гипсани осмех све иде лакше. И све је прихватљиво.

Колико пута сте се нашли у прилици да себе доживите као потрошну робу, да за свој труд будете награђени „на кашичицу“, колико пута сте изгубили „кичму“ брзином фото-копирања, а да тога нисте ни били свесни... То је стварност. И све је у реду. То јест, ако можете мирно да спавате...

ВЕЉКО МИЋУНОВИЋ рођен је 1986. године. Дипломирао је позоришну режију на београдском Факултету драмских уметности, у класи професора Егона Савина. Као асистент режије сарађивао је са Јиржијем Менцлом и Паолом Мађелијем. Након испитне представе по Фејдоовом тексту Не шетај се гола, следе представе У лову на бубашвабе (Југословенско драмско позориште), Отело (Град театар Будва / Зетски дом / Фестивал МЕСС), Живот је пред тобом, Смрт трговачког путника, Анђели чувари (Београдско драмско позориште), Ревизор, Урнебесна трагедија, Самоубица (Црногорско народно позориште, Подгорица), Прах, Неспоразум (Народно позориште у Београду), Гардеробер (СНГ Марибор), Гозба (Звездара театар), Кичма (Народно позориште Суботица). Представе које је режирао гостовале су и награђиване на више од двадесет фестивала код нас и у иностранству. Међу њима су Стеријино позорје - Нови Сад, Драма фестивал - Љубљана, Фестивал MESS - Сарајево, Ex ponto - Љубљана, Југословенски позоришни фестивал - Ужице, Град театар - Будва, Фестивал малих сцена - Ријека...