У Београду ће се од 22. до 30. септембра одржати 51. БИТЕФ, а Радио-телевизија Србије специјалним програмом најавиће и пратити овај фестивал. Посебан куриозитет биће телевизијски пренос позоришне представе која траје 24 сата, а која отвара БИТЕФ. Реч је представи једног од водећих европских редитеља Јана Фабра, "Олимп: у славу култа трагедије".
На основу мишљења угледних критичара и, пре свега, реакција гледалаца у градовима у којима се играо овај сценски спектакл, слободно се може рећи да је пројекат "Олимп: у славу култа трагедије" - представа од 24 сата један од најзначајнијих догађаја савременог театра. У контексту 51. БИТЕФ-а, представа дешифрује сва значења његовог концепта (и слогана): "епског" - сам материјал потиче из епова (и, шире, митова), приповедачког, а не драмског модуса с дугим трајањем (она заиста траје 24 сата), а "трип" као путовање у, овог пута, античку митску прошлост, заправо је колоквијални израз за омамљујуће, хипнотичко стање у које нас уводе представе ове дужине и оваквог сценског израза.
Представа има структуру концерта на ком се нижу сцене засноване на целокупној античкој митској грађи, како на оној обрађеној у Хомеровим еповима, тако и на оној коју су артикулисала тројица великих грчких трагичара. Конферансије овог програма је једно провокативно, бескрајно шармантно и заводљиво отеловљење самог бога Диониса, заштитника трагедије и позоришта. Представа је изразито дионизијске природе; у тим засебним сценским целинама смењују се халуцинантни призори екстазе, телесног изнуривања, оргија, најузвишеније поезије, али превасходно крајње узбудљиве визуелне и духовне лепоте и слободе, те снаге и радости живота.
РТС ради директан пренос овог јединственог догађаја пошто је добијена дозвола да камере буду у сали и у фоајеу Сава Центра. То значи да ће пренос обухватати све те елементе - пре свега, ток представе, али и сва друга дешавања, што би, заправо, представљао до сада невиђени подухват у трајању од 24 сата.
Овај догађај се у континуитету емитује на Трећем програму РТС-а од 23. септембра у 18.00 до 24. септембра у 18.00 часова, а такође ће се тај сигнал емитовати и на више пунктова у фоајеу Сава Центра.
Пренос представе реализује уреднички тим: Тамара Барачков, Кристина Ђуковић и Дуња Петровић
Главни редитељ: Мишко Милојевић
Главни уредник: Небојша Брадић
Редакција за културу и уметност припремиће две Хронике Битефа. Прва Хроника емитује се 27. септембра од 22:05, уредник је Оливера Милошевић. Друга Хроника биће емитована 1. октобра од 23:00, уредник је Слободан Савић.
Пред почетак 51. БИТЕФ-а, 19. септембра у 19:30, на Другом програму РТС-а биће репризно емитована емисија Простори слободе. Сећања, анализе и критички ставови саговорника свих генерација, уметника који су и сами део богате историје БИТЕФ-а и узбудљив документарни материјал из архиве РТС-а у овој емисији из свих углова настоји да прикаже значај и место које овај фестивал има за нашу и културу света.
Уредник и сценариста: Оливера Милошевић, редитељ: Мишко Милојевић
Редакција драмског и домаћег серијског програма ће у септембру, у оквиру своје редовне серије ТВ Театар, представити избор снимака изузетних представа са ранијих БИТЕФ-а:
ВИЛА ИЗ ЗЕЛЕНОГ ЈЕЗЕРА (РТС 2, 9. септембар 23:00)
(23. Битеф 1989.- Пекиншка опера, Пекинг)
режија: Џао Јанхсја
Пушкин - БОРИС ГОДУНОВ (РТС 2, 16. септембар 23:00)
(25. Битеф 1991.- Театар на Таганке)
режија: Јуриј Љубимов
ЦРНИ РАДОВИ (РТС 2, 23. септембар 23:00)
(25. Битеф, 1991. - Station opera House, Лондон)
режија: Џулиан Мајнрад Смит
Вилијам Шекспир - ВЕШТИЦЕ (адаптација Магбета) (РТС 2, 30. септембар 23:00)
(21. Битеф 1987. - Делвет тијатролари, Истанбул)
режија: Миге Гирман
26. септембра у 19:30 биће приказана реприза емисије Арт Зона из 2011. године, посвећена стваралаштву Јана Фабра.
Мултидисциплинарни стваралац - позоришни редитељ, сценариста, кореограф, сценограф и ликовни уметник, Белгијанац Јан Фабр, један је од све ређих стваралаца данашњице у чијем холистичком виђењу и тумачењу света кичму представља она цивилизацијска линија која је зачета у античкој Грчкој. Јан Фабр се београдској публици први пут представио 1984. године представом Моћ позоришних лудости изведеном на 18. БИТЕФ-у, која је тада освојила Гран при Фестивала. У Фабровом стваралаштву постоји сегмент који је везан за позоришну сцену и онај који је везан за музејске и галеријске просторе. О вези Фабровог позоришног и ликовног стваралаштва говори театролог и публициста Јован Ћирилов, а Данијела Пурешевић са Фабром разговара управо о овом другом стваралачком сегменту, будући да се он сматра једним од најзначајнијих аутора савремене светске ликовне сцене.
Уредник: Данијела Пурешевић
